Medijska scena Srbije prepuna političke nekorektnosti

lični stav

Neću ništa novo reći, ako kažem da je već odavno medijska scena Srbije prepuna političke nekorektnosti, koja mnogo puta prelazi granice kada se zalazi u krivičnu odgovornost. Ovo se ne odnosi na devedesete godine, jer su to vremena koja spadaju u vrh istorije medijskog bezčašća i ovde nisu tema. Pojedini mediji su sebe smatrali prvoborcima u borbi za demokratiju. Čak su ispoljili veliko nezadovoljstvo, nije preterano reći i dozu revanšizma, prema rečima pokojnog Zorana Đinđića da se za zasluge dobija medalja, privilegije ne.
Razumljivo je da je taj medij sve više pribegavao komercijalizaciji svog programa jer je život neumitan i tera na kompromise. Kako je jedna druga televizija postavila standarde u jeftinoj zabavi, koja najviše odgovara definiciji kiča, očekivalo se da će ovaj medij tražiti sebi prostor u zadovoljenju makar elementarnog nivoa u vrednosnom smislu. Iz poštovanja prema nekakvom minulom radu, pokušavao sam naći opravdanje za nekakve stupidne rijaliti programe i određenu dozu tabloizacije.
Međutim, postoje granice trpeljivosti. Slučajno sam nabasao na reprizu nečeg što se zove „Noćni TV projekat“. Mučno je to prepričavati. Radi se o tome kako je prvi put pao sneg u Crnoj Gori, kako niko nije imao lopatu, jer nijedan Crnogorac nije uzeo lopatu u svoje ruke u „50 GODINA, KOLIKO POSTOJE CRNOGORCI“.
Na tom mediju se prikazuje odlična američka serija „Dva i po čoveka“ u kojoj je svaki štos sa punim pravom pokriven režiranim smehom. Ovde nikome normalnom nije bilo jasno čemu je služio prečesto korišćen režirani smeh. Bolje da su umesto smeha koristili plač. I inače, ovaj medij mnogi Crnogorci, što se može videti po mnogim forumima, doživljavaju kao neprijateljski raspoložen prema Crnogorcima i Crnoj Gori. Nije prvi put da im poručujem da je vlast u Crnoj Gori stvar građana Crne Gore i da ne vidim razlog koji njih žulja ko je, koliko na vlasti i da li se jedino u Crnoj Gori nije menjala vlast.
Najbolji dokaz šta znači indolentnost institucija, koje bi trebalo da štite javni prostor od zagađenja, jeste izostanak reakcije RRA, vladine agencije, na sadržaje koje nude nekakve „Kursadžije“, u kojima sve kipti od nazovi humora, prepunog vređanja i izvrtanja ruglu različitih nacionalnih grupacija. Vidimo kakve su posledice nečinjenja. Ukoliko se dozvoli da se neometano može vređati, izrugivati i dezavuisati neka nacija, to će voditi samo novim mržnjama i novim podelama. Samim tim ćemo se kao društvo još više udaljavati od koncepta građanskog, višenacionalnog društva, čiji će građani Srbiju doživljavati kao svoju zemlju. Pauperizacija ne može biti nikakvo opravdanje za srozavanje etičkih normi i infamije kao načina komunikacije i saopštavanja grotesknih sadržaja.
Autor: SLOBODAN JOVANOVIĆ