Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević izjavila je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da je Srbija duboko zagazila u proces stvaranja novog autokrate i poretka u kojem se urušava svaki kritički oslonac.

U tom procesu, ona ukazuje da ključnu ulogu imaju mediji koji su direktno uključeni u proizvodnju podrške i onemogućavanje kritike.

Upitana o aferi nepostojećih autora tekstova u Politici i odgovoru Kolegijuma, Milivojević je ocenila da je po sredi pokušaj zataškavanja i izbegavanja odgovornosti za jedan zaista megaskandal.

"Potpuno je neočekivano da se Politika stavi na čelo mizoginog pokreta, a da sa druge strane sebi dozvoli ovakve strašne profesionalne propuste. I da onda za to nalazi opravdanje ili pokušava da skrene razgovor u drugom pravcu", objasnila je Milivojević.

Prema njenim rečima, Politika "verovatno svaku generaciju zaduži jednim takvim strašnim skandalom, budući da je reč o nacionalnoj instituciji".

"Takav je bio, ja ga se sećam, 'Vojko i Savle', takvi su bili Odjeci i reagovanja, i uopšte čitava ta sramna istorija Politike iz devedesetih", ukazala je Milivojević, koja smatra da je "ovo prebrzo i prekratak je rok da se to ponovi".

"Naravno da se sada dešava na drugi način, ali moguće je da će odjeci tog skandala biti slični, zato što to ostaje u istoriji beščašća tih novina, koje bi inače htele da se svojom dugovečnošću svrstaju u red institucija koje se poštuju", napomenula je Milivojević.

Osvrćući se na odgovor Kolegijuma Politike da neće odgovarati društvenim mrežama, Milivojević ističe da su društvene mreže još jedini živi, vitalni deo javnosti koji ovde komunicira, a ne prima pasivno prefabrikovane medijske proizvode sa mejnstrim medija.

Samoproklamovana regulatorna tela, predočila je Milivojević, nisu samoproklamovana, nego je to jedna institucija koja je vrlo važna za funkcionisanje medijskog sveta i koja ovde, sa velikom mukom, krči i uspostavlja standarde profesionalnog poverenja.

Upitana o naslovnoj stranici najnovijeg broja nedeljnika NIN, Milovojević je podsetila da evropski propisi o slobodi izražavanja i slobodi medija štite negiranje holokausta, uvrede ili nipodaštavanje holokausta od strane onih koji tvrde da se on nije dogodio, ili pokušavaju da minimizuju zločin.

Ne mislim da je ta naslovna strana na bilo koji način imala za cilj da se minimizuje holokaust, ili da se taj zločin učini trivijalnim, naglasila je Milivojević. Mislim upravo drugačije, rekla je ona, da je uredništvo NIN htelo da kaže da su ovde radni logori, da je reč o prinudnom radu, ili radu bez izbora.

Prema njenoj oceni, NIN je povezao i pokušao da pokaže da su užasni radni uslovi, na koje radnici na nekoliko mesta mesecima ukazuju, deo jednog šireg autokratskog režima koji možda na dugi rok ima i elemente fašizacije društva.

Ta snažna poruka je vizualno predstavljena ikonografijom koja je mnoge šokirala, rekla je Milivojević.