„Od dolaska naprednjaka na vlast, ovo predstvalja novu fazu“, objasnila je Milivojević, povodom događaja u redakciji Vranjskih, štrajka glađu njhovog glavnog urednika Vukašina Obradovića i pritisaka na istraživaćki portal Krik.

Kao sagovornica u seriji intervjua „Evropa bez rukavica“, ona je napomenula da je, posle usvajanja zakona o medijima, u drugoj fazi „vođen neobjavljeni rat protiv medija“. „Ovaj Vukašinov očajnički potez sada označava početak direktne konfrontacije vlasti i medija“, ukazala je Milivojević, koja nije sigurna kako će javnost reagovati.

Prema njenom stavu, potez urednika Vranjskih predstavlja „očajnički krik“ i poziv na mobilizaciju, a „možda i poslednji trenutak da se društvo konsoliduje u odbranu svojih medija“. Upitana da li je štrajk glađu „cena i slobodnog i profesionalnog novinarstva u Srbiji“, Milivojević je odgovorila da je „ta cena uvek bila visoka, naročito u ovom delu Evrope“. „Ali mislim da je ovog puta previsoka. Od dolaska ove vlasti, svedoci smo konstatne regresije u oblasti medijskih sloboda“, smatra Milivojević.

„Ovo što se dešava je, između ostalog, i pokušaj brisanja, ne samo institucionalnog, već i sećanja svih nas“ i formulisanja nečega što Milivojević ne može drugačije da nazove „nego uspostavljanje nove normalnosti“.

Objašnjavajući tu „novu normalnost“, ona kaže da su „nekadašnje državne ‘pogone’ RTS, Tanjug i Politiku“ zamenili „Pink i Informer, a da, po potrebi, još neki tu ulaze i izlaze, Tanjug možda opet u istoj ulozi“. „Pošto su, uz mnogo truda vlasti, dobili ulaznicu u medijski sektor, nekada ekscesni slučajevi tabloidizacije sada su dominantan medijski oblik“, ocenila je Milivojević.

„To je sada naš mejnstrim i način našeg govora“, napomenula je ona i primetila da „više nemate prostora ni da se zgražavate nad govorom ministara, koji sebi svašta dopuštaju“. „Srbija živi u permanentnom vanrednom stanju, koje se verbalno proizvodi, suočena sa potencijalno strašnom katastrofom urušavanja krhotina društvenosti“, upozorava Milivojević.

Ona, međutim, u medijima i univerzitetu vidi dve „ključne autonomije“ iz kojih se „promalja neka druga realnost“, koja podseća da društvo „tamo negde ipak postoji“ i objašnjava da su zato „upravo mediji i univerzitet, kao i 1998. godine, pod stalnim napadom“.

Na pitanje da li poredi devedesete i sadašnju situaciju, Milivojević odgovara da je ovde popularno osećanje sličnosti sa devedesetim, pa i „čak i predstavnici vlasti imaju to isto osećanje“. „Ministri se, u stvari, osećaju kao da su u devedesetim. Obrisali su jednu deceniju između, koja ih je tu nešto uznemiravala, i nastavili tamo gde su, nesrećnim sticajem okonosti, eto morali u jednom trenutku da predahnu“, ocenila je Milivojević.

Prema njenim rečima, „sad ponovo bahato uništavaju sve i atakuju čak i na sećanje da je nekad moglo nešto da bude drugačije“.

Komentarišući činjenicu da predstavnici Evropske unije (EU) insistiraju na „vladavini prava i slobodi govora“, Milivojević kaže da su „svi ljudi kojima je stalo do EU i do javnih sloboda malo iznenađeni i zatečeni ponašanjem međunarodne zajednice“. „Različite zemlje, kada su ušle u EU, imale su nazadovanje u medijskim slobodama. To su činjenice. Ali to sleganje ramenima briselske birokratije na dešavanja u Mađarskoj, Poljskoj, pa čak u nekim elementima i u Češkoj, pokazatelj je stanja političkih odnosa“, obrazložila je Milivojević.

„Zvaničnici EU mogu da podržavaju čak i autokratske lidere i režime“, naglasila je ona, „ali ne mogu javno da kažu da se suprotstavljaju slobodi govora“.

I to njihovo prihvatanje „nove normalnosti“, da su danas borci za slobodu oni isti koji su sve učinili da ovde, kada je reč o medijskim slobodama, nikada ni cvetić ne procveta, u stvari je tužno stanje, konstatovala je Milivojević. Ona je uočila i da globalna dešavanja ne idu u prilog negovanja vrednosti demokratskog društva.

Povlačeći paralelu između medijske situacije u Americi i Srbiji, Milivojević je primetila da se, u kontekstu medija, u ove dve zemlje dešavaju „obrnute stvari“. „U SAD je predsednik pobegao na tviter i na društvene mreže, jer su mu profesionalni mediji, braneći javni prostor i javni interes, onemogućili pristup“, ilustrovala je Milivojević.

Ona smatra da je Donald Tramp zato sve što objavljuju proglasio za lažne vesti i na društvenim mrežama se direktno obraća javnosti, „gradeći jedan populistički milje“. „U Srbiji je situacija obrnuta. Aktuelni predsednik i bivši premijer toliko kontroliše konvencionalne medije da u njima nema ničeg drugog sem njega samog, njegove stranke, fabrikovanih analitičara i raznih podržavalaca“, ukazala je Milivojević.

Kako je ocenila, „proplanci slobode ovde dolaze sa društvenih mreža i on se sada svađa sa tviterašima, tvitovima, blogerima, influenserima“. Istovremeno, imate „podelu rada“ među predstavnicima javnih institucija, „gde su jedni čitači svega, a drugi botovi“, opisuje Milivojević.

Na pitanje da li može da predvidi, kada je reč o položaju medija u Srbiji, šta će se dešavati u bliskoj budućnosti, ona se pozvala na reči jedne teoretičarke medija da su „naši mediji najviše važni onda kada izgledaju da uopšte nisu važni“.

Objašnjenje je pronašla u prošlosti, podsećanjem da je „Slobodan Milošević izgubio vlast kada je mislio da je zapušio sve ‘rupe’, kada nije bilo nikakvih mogućnosti u zemlji, čak je i neki ‘prsten’ oko Srbije pravljen da bi ušla neka kritička reč“. „Kada je sve pobedio, on je izgubio“, predočila je Milivojević, kojoj se ne dopada to što se na javnoj sceni razvija „konfrontacija u ideološkom smislu“ i što se „javna scena uporno čisti od mogućnosti da se vodi dijalog“.

Verujući da će „mediji ipak preživeti“, Milivojević ne može, međutim, da tvrdi da će „društvo dobiti novu istorijsku šansu za novi čisti početak posle kojeg će se napraviti novo demokratsko društvo“. „Ovo je to što imamo. I u ovom društvu je važno podržati Vukašina Obradovića, Vranjske, Krik i sve inicijative koje postoje“, poručila je Milivojević.

„Svi oni nam zvone na uzbunu i pomažu da artikulišemo nezadovoljstvo“, koje se, kako zaključuje Milivojević, „oseća na mnogim mestima“.