ALO! INTERVJU VLADIMIR RADOMIROVIĆ, OSNIVAČ PORTALA „PIŠTALJKA“

Dok otkrivanje tajni svetske diplomatije preko portala “vikiliks” i pet uticajnih dnevnih listova daje novinarstvu najveći značaj u istoriji, u Srbiji je na snazi Zakon o informisanju kakvog se ne bi postideli ni najveći svetski diktatori. Ipak, ima i onih koji ne žele da ćute.
Vladimir Radomirović, osnivač portala “pištaljka”, dao je sebi težak zadatak da zajedno sa svojim timom novinara trubi o korupciji u državi koja je proglašena za jednu od najkorumpiranijih u Evropi.

Ovih dana smo svedoci da novinari preko “vikiliksa” drmaju svetsku diplomatiju. Zbog čega u Srbiji vlada žabokrečina?
- Nažalost, uloga novinara u Srbiji danas je mnogo manja nego pre nekoliko godina. Zbog drakonskih izmena Zakona o javnom informisanju, ekonomske krize i činjenice da medije kontrolišu vlada, političari i bogataši, novinari i urednici uglavnom izbegavaju da otkriju ono što razne interesne grupe žele da ostane skriveno od očiju javnosti.

Sukob s kabinetom predsednika Tadića vas je skupo koštao. Verujete li u kredibilitet najviših državnih institucija u Srbiji?
- U novinarskom poslu uvek postoji rizik da se zamerite moćnima, ali ne verujem da je bilo ko od nas verovao da će deset godina posle 5. oktobra kabinet predsednika novinare proglašavati politički nepodobnima. Da podsetim, “pištaljku” je osnovala grupa novinara “Politike” koja je posle javnog protivljenja žestokoj politički cenzuri proglašena “tehnološkim viškom”. Institucije treba da rade svoj posao u interesu svih nas, a ne u interesu jedne ili druge interesne grupe i to je jedan od naših osnovnih ciljeva.

Za nekoliko meseci koliko postoji “pištaljka.rs”, zviždali ste na nekoliko afera. Je li bili pokušaja da vas ućutkaju?
- Direktno nisu pokušavali da nas ućutkaju, ali su to posredno činili preko nekih medija koji su kao po komandi prestali da pišu o našim otkrićima, na primer o slučaju sukoba interesa u kojem se našao ministar Dulić.

Da li vam je neko nudio novac ili privilegije da ćutite?
- Bolje da ne pokušavaju.

Javljaju li vam se građani sa prijavama? Je li u izgledu neki “vikiliks” na srpski način?
- Od kraja jula, kada je postavljen naš sajt, dobili smo gotovo 700 prijava, pa se može reći da su svi građani naš “vikiliks”, naš izvor iz kojeg dobijamo podatke koje dalje novinarski istražujemo.

Plašite li se da vam neko može podmetnuti aferu kao što je ona koju su u Švedskoj poturili vlasniku “vikiliksa”?
- Ne plašim se.

Ako vam neko dojavi, recimo, ko je naručio ubistvo premijera Đinđića, kome ćete se prvo obratiti, policiji ili javnosti?
- Mi ne radimo za policiju, već za javnost.

Da li se neko iz okolnih zemalja ili EU interesovao za otkrića portala ili nudio pomoć?
- Da, i u planu je saradnja sa sličnim organizacijama iz Bosne i Bugarske, zemalja koje su nam i po iskustvu sa korupcijom vrlo bliske.

Kojim sve načinima se koriste moćnici da bi vas sprečili da otkrijete i objavite istinu?
- Već sam pomenuo da se to ogleda u sprečavanju drugih medija da prenesu naša saznanja i da sami nastave istraživanje. Da je priča o ministru, vlasniku privatne fi rme koja posluje sa 70 budžetskih ustanova, bila objavljena pre tri godine, verujem da bi pritisak medija na vladu bio dovoljno jak da se taj ministar pozove na odgovornost.

Antrfile:

Duvači u pištaljku po zakonu

Kad očekujete vidljive rezultate u borbi protiv korupcije koji će doneti boljitak Srbiji?
- To će biti dug proces, ali nas ohrabruje saznanje da su građani spremni da javno svedoče o korupciji s kojom se svakodnevno suočavaju. Značajan korak u borbi protiv korupcije bilo bi i usvajanje zakona o zaštiti uzbunjivača (duvača u pištaljku). Uveren sam da samo obaveštena javnost smanjuje rizik od zloupotrebe vlasti, a “pištaljka” će nastaviti da uz pomoć građana obaveštava javnost, odnosno da objavljuje članke i dokumenta o korupciji.

Autor: V. PAPOVIĆ