Ekskluzivno za Danas istražuje i piše:

Srećko Mihailović sociolog

Osnovi, kvalitet i drugi kapaciteti društvenih institucija i organizacija ne mogu mnogo da odstupaju jedni od drugih. Utoliko je tačno da „narod zaslužuje vladu kakvu ima“, i vlada zaslužuje narod kakav ima. Sve je to manje ili više (relativno) ujednačeno. Izuzetaka, naravno, ima i oni vuku napred, pokazuju pravac, daju priliku za ugled, primer dobre prakse...
O relativnoj ujednačenosti svedoči i dosadašnja izborna kampanja. Kakvi smo mi građani, takvi su i političari; kakvi su političari, takvi su i mediji, a ovi su kao i mi građani. I obratno. Nema tu velikog odstupanja, iako građani optužuju političare, političari krive medije, mediji odgovornost bacaju na politiku i građane. Svako na svakoga i uvek s nekim pravom. Međutim, postoje tu i ogromne razlike koje potiču iz različitih uloga i različite moći koje imaju politika i političari, mediji, građani. Odgovornost potiče iz uloge i položaja (moći) koje imaju institucije i organizacije. Banalno je, ali nekada zaboravimo da nije ista odgovornost, niti institucionalne mogućnosti Borisa Tadića, Veselina Simonovića i građanina običnog, Jovana Jovanovića. Niti poslednji navedeni može da pokrene stvari napred, niti može da bude najkrivlji za sve što nam se dešava, njegov maksimum je učešće u podizanju kuke i motike, kao ono pre neku godinu.
U okviru ove složene teme, zadržavam se samo na jednom njenom aspektu, na ismejavanju jednog člana pomenute trijade druga dva. Mediji su uzeli na zub Branislava Jovanovića, direktora Direkcije za izgradnju Niša i kandidata URS za gradonačelnika, zbog (svečanog) otvaranja jednog pomalo nedovršenog mosta u jednom malom selu. Gađali su Branislava, a pogodili seljane Donjeg Vlasa, i sve druge. Uz preterivanje primereno ovom medijskom, rekao bih: otkud seljacima pravo na most, kad im je namenjeno brvno; otkud im pravo na Direktora kad im je namenjen predsednik MZ; otkud im medijska pažnja kad im je namenjen medijski mrak...
U nas broj svečano otvorenih putova premašuje broj izgrađenih putova. Ni sa Fijatom u Kragujevcu nije drukčije, toliko je bilo svečarenja da bi čovek očekivao da na svaki minut sa trake ispada neko vozilo. Kad bi stigle sve pare koje političari najavljuju, bili bi među bogatijim zemljama sveta. Da su otvorena sva najavljivana radna mesta, već bi uvozili radnu snagu. Uostalom, nama i birački spisak nadmašuje broj punoletnih državljana. Toliko toga ima, a mediji se dovatili mosta preko Vlaške reke.
I moj Mladenovac ima Branislava Jovanovića, predsednik je opštine. Javno ga molim da se ugleda na Branislava Jovanovića, niškog. Molim ga da otvori asfaltiranu Ulicu Jovana Subotića (nepunih 300 metara, sokak sa više rupa nego onoga što nije rupa, a ne zna se šta je). Molim samo da se sokak pre otvaranja asfaltira.
Autor: SREĆKO MIHAILOVIĆ