Novembar je bio mesec u kome mediji u Srbiji ljudska prava nisu svodili samo na prava svih građana, već su se bavili i pitanjima koliko su ona ugrožena, a koliko ostvarena kod ranjivih, manjinskih grupa. Analizirano je 215 priloga koja su objavljena na osam televizija, u pet dnevnih i u dva nedeljna lista. Zaključak, iznet na jučerašnjem skupu „Mediji i ljudska prava – doprinos toleranciji” u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava, pokazuje da je broj priloga koji se bave ljudskim pravima daleko veći u štampi nego na televiziji, a da se u najvećem procentu pisalo i govorilo o pravima etičkih i verskih manjina, žena i LGBT populacije.
Kako je objasnila sociolog Višnja Baćanović, ovo nadgledanje rada medija u pogledu ljudskih prava ukazalo je na veću raznovrsnost društvenih grupa o čijim se pravima govori.
– Etničke i verske manjine su grupa o čijim je pravima bilo najviše priloga, a u okviru njih je dominiralo pitanje položaja Bošnjaka. Pisalo se i o Romima i to kao o posebnoj kategoriji zbog izuzetno nepovoljnog položaja Zastupljena su bila i prava osoba sa invaliditetom i to u 17 priloga, uglavnom kroz pojedinačne slučajeve. U čak 18 odsto priloga govorili su pripadnici marginalizovanih grupa što ih čini vidljivima na javnoj sceni – objasnila je Višnja Baćanović.
Novinari su pisali i o predstavnicima zaštitnih i žalbenih mehanizama, kao što su na primer predstavnici Nacionalnih saveta manjina, zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja... Da mediji imaju ključnu ulogu u promovisanju ljudskih prava i izgradnji društva tolerancije zbog čega je potrebno dalje unapređivati njihov rad, zajednička je ocena učesnika ovog okruglog stola.
Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava, istakao je da građani sve više razvijaju svest o svojim ljudskim pravima, ali i o pravima drugih. Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji ocenio je da je sloboda medija u našoj zemlji prisutna, ali je još potrebno raditi na tome. U tom smislu podsetio je prisutne na još nerazjašnjena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, i Ranka Panića.
– Slučaj pretnji upućenih novinarki Brankici Stanković i događaji u vezi sa Paradom ponosa pokazuju da ima još ljudi koji ne prihvataju univerzalne vrednosti, tako da je potrebno unaprediti ljudska prava – istakao je Tomas Mur, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, i dodao da je naročito vrlo važno slobodu izražavanja razlikovati od govora mržnje.

Autor: V. DUGALIĆ