ISKUSTVO S RIJALITIJEM

Sada onaj ko želi da pravi i emituje kvalitetne programe – radi protiv sebe i gubi prihode, što znači da država i društvo favorizuju upravo ono što je najprimitivnije i najjevtinije a nanosi štetu mentalnom stanju ljudi. Bez obzira na to što je naše društvo i dalje u tranziciji i što postoje brojna krupna pitanja od društvenog značaja, gledaoci su više zainteresovani za zabavne programe i ostale programski lake žanrove koji, pak, često prelaze granicu dobrog ukusa, a ponekad mogu da budu izrazito štetni po stanje opšteg duha, kaže Veran Matić, predsednik Upravnog odbora medijske kuće B92 i njen glavni i odgovorni urednik.

Televizija B92 je emitovala „Velikog brata“. Da li je kuća na čijem ste čelu imala više štete ili koristi od toga?
Rijaliti šou „Veliki brat“ je tokom svake emitovane sezone donosio veliki publicitet Televiziji B92. Međutim, uvek smo vodili računa da se sadržaj ovog programa ne svede na zabavu najnižih moralnih, kulturoloških i estetskih normi. Zbog toga gledanost „Velikog brata“ na B92 nije bila na maksimalnom mogućem nivou kakav je na jednoj od televizija s nacionalnom frekvencijom. Dakle, sam publicitet tokom emitovanja ovog programa i viša gledanost su bili korist za B92. S druge strane, najlojalniji auditorijum B92, koji je pratio informativno-politički program naše kuće koji je oduvek imao visok kredibilitet u javnosti, teško je prihvatao i ovaj zabavni segment.

Za koliko je povećana gledanost u vreme emitovanja ovakvih programa i da li je publika, privučena na taj način ostala vezana za TV B92?
Svaka emitovana sezona rijalitija „Veliki brat“ uticala je da u tom periodu B92 ostvaruje i do 100 odsto bolje rezultate. Pošto to nije bila publika koja je inicijalno pratila B92 od prvih dana, gledanost se posle svake emitovane sledeće sezone vraćala na nivo pre emitovanja poslednje sezone.

Treba li uvesti red bez obzira što je reč o komercijalnim televizijama?
Sistemski problem je u tome što zakon poznaje samo javni servis i komercijalne televizije. Moraju se pronaći načini za favorizovanje kvalitetnih programa u odnosu na treš. Sada onaj ko želi da pravi i emituje kvalitetne programe – radi protiv sebe i gubi prihode. A to znači da država i društvo favorizuju upravo ono što je najprimitivnije i najjevtinije a nanosi veliku štetu mentalnom stanju ljudi.

Autor: G. POPOVIĆ