Branislava Džunov

Ako se saberu gledaoci TV Kopernikusa i Drugog programa RTS može se, bez preterivanja, doći do zaključka da je najgledniji televizijski program protekle sedmice bio prenos iz Haga, završne reči Vojislava Šešelja. Prenos o kojem se najviše govorilo. Ako se tome pridoda „Da. Možda. Ne.“ s raspravom o zdravstvenim problemima lidera radikala (i ostalih haških optuženika), onda se može reći da je Šešelj imao „svojih pet minuta“ i nimalo naivnu publiku koja je htela da proveri šta se krije iza one Đinđićeve rečenice Karli del Ponte, u slobodnoj interpretaciji: vodi ga tamo i nemoj ga vraćati...
Kad smo već kod rejtinga, možda (ne) treba pomenuti da prenos studijskog koncerta Željka Joksimovića i premijerno izvođenje pesme „Ljubav nije stvar“ za Pesmu Evrovizije u Bakuu nije imao željenu „gledanost do plafona“. Izgleda da se auditorijum posle „Vojne akademije“ prebacio na „Budvu na pjenu od mora“? Uzgred, ta subota će ostati zapamćena i po „TV lica kao sav normalan svet“ s rediteljem Goranom Markovićem i s finim, zabavnim opažanjima o ličnostima iz pozorišta i s filma. Na TV Vojvodina, novosadski reditelj Goran Vukčević realizovao je izuzetnu emisiju „Bioskop“ sa glumicom Brankom Petrić, dogovorivši se da, bar malo, osvetle lik i delo glumca Bekima Fehmiua. Onako decentno, s pravom merom, sve krećući se tankom linijom između privatnog i javnog, ličnog i umetničkog. Bila bi nepravda preskočiti „Art zonu“ (RTS 2) autorke Danijele Purešević, u režiji Marka Šotre, posvećenu Saši Markoviću, multimedijalnom umetniku „dobrom duhu beogradaskog andergraunda i jednom od najznačajnijih aktera naše supkulturne scene“. Umro je 2010. godine. Retrospektiva njegovih radova priređena je u galeriji „Remont“ i Salonu Muzeja savremene umetnosti. Ako ranije nije za njega marila, televizija mu se sada trajno odužila. Gostovala je dr Zoja Bojić, istoričarka umetnosti iz Sidneja, na Studiju B, u „Nivou 23“ kod Velje Pavlovića, a povodom predstavljanja njenih naučnih i publicističkih radova u Beogradu. Dok je trajao taj inspirativan, zanimljiv za slušanje, neposredan i neponovljiv razgovor o umetničkim i životnim temama, neprestano se provlačilo pitanje: koliko li je naših pametnih, obrazovanih i nadarenih umetnika i stručnjaka rasuto po raznim kontinentima? Da li ih neko drži na mejl vezi, poziva zbog ekspertskog mišljenja i, uopšte, računa na njih? Oni su naši najbolji ambasadori. Konačno, kod Ivana Ivanovića je stigao i Emir Kusturica, što zaokružuje ovu sedmicu na malom ekranu. S manje i više kulture, muzike i politike.
Autor: BRANISLAVA DŽUNOV