Branka Otašević

Da su nam Grci verni prijatelji pokazali su osnivajući Prvu srpsku televiziju. Vlasnik „Antena grupe“, kir Teodor Kirijaku, nije čekao – kao, recimo vlasnik „Ikee“, her Ingmar Kamprad – da Srbija dobije status kandidata za EU pa da u nju investira. Još pre dve godine zakoračio je u medijsko tržište na kome je mister Rupert Mardok, sa svojom televizijom Foks, prethodno propao. Za 24 meseca rada ostvaren je veliki uspeh i to je ovih dana proslavljeno naveliko – uz prisustvo mnogih uglednika i zvaničnika, premijera i članova Vlade. Čestitku je poslao i predsednik Republike sa željom da Antena nastavi da se širi (tj. ulaže u Srbiju) a gledaoci da uživaju u njenom TV programu. Tako se prvi čovek države posredno izjasnio o kvalitetu Prve (kao, uostalom, i njegovi prethodnici koji su autoritativno ocenjivali privredu, umetnost, sport... pa i televiziju).
Kad se pojača predizborna kampanja, nema mnogo razlike između partijskih predvodnika nekad i sad. Ista je agilnost u svakodnevnom neposrednom komuniciranju s biračima, ista fizička izdržljivost u špartanju po selima i gradovima, ista mentalna ambicija da se uveća tematski opseg govorom o svemu i svačemu, uvek i svuda... Novoustanovljena pravila o obimu predizborne kampanje u medijima ožalostiće televizije jer će im verovatno umanjiti prihode, ali će obradovati gledaoce jer će ih spasti od prekomerne političke propagande.
Ostaće više prostora za neke vedrije i lakše sadržaje. Taman kad se, u tom domenu, učinilo da rijaliti šou (kako u enterijeru tako i u eksterijeru) odumire, te da su oni (ne)srećni „Parovi“ na Hepi TV znak poslednjeg izdisaja, Prva je počela novi serijal „Survajvora“. A pošto je na Prvoj održan izbor za Prvi glas Srbije, muzička nadmetanja najavljuju sada druge televizije, prelazeći s pojedinačnog natpevavanja na takmičenje bendova.
Ono čega sigurno uskoro neće biti, bar do iduće sezone, jeste zabavni šou program mešovitog tipa, ona kombinacija muzike, plesa, veština kakvu demonstrira serija „Ja imam talenat“. Odlična je bila odluka RTS-a da preuzme ovaj program i da na svoj ekran vrati nešto od klasičnog zabavnog TV kolaža. Šteta je što, u okvirima zadatog koncepta, nisu bolje iskorišćeni pojedini delovi scenarija – one dokumentarne, voditeljske pa i deonice žirija koji je (s časnim izuzetkom), na kraju iscrpeo svoju rečitost svodeći je na, nebrojeno puta, „fenomenalno“.
Ali, pravu draž ovim emisijama davali su, što je i najvažnije, sami takmičari – svojim
talentom, scenskim držanjem, spremnošću da slede stručne savete, dodatno vežbaju
i usavršavaju predstavljanje publici. A ona je, kako to postaje neizostavno u mnogim TV emisijama ovog ali i drugih žanrova, porukama odlučila o konačnom ishodu.
Dok ne dođe maj da svojim glasovima izaberu novi sastav parlamenta, građani bi verovatno bar još jednom rado glasali za talentovane igrače, pevače, svirače... koje su gledali na ekranu znatno manje nego poslanike, a uz mnogo više uživanja.
Autor: BRANKA OTAŠEVIĆ