Ako Vojvođani uspeju da realizuju čak i manji deo ove široko postavljene inicijative, Novi Sad će postati centar veoma moćne organizacije koja će, u svakom pogledu, biti ne samo internacionalna, i multikulturna, već i sasvim jasno nadnacionalna

INICIJATIVE

Stanko Crnobrnja

Nedavno je na konferenciji u Novom Sadu ozvaničena jedna medijska inicijativa koja može da dovede do veoma zanimljivih rezultata: preko 400 učesnika, iz petnaestak zemalja, podržalo je ideju da se osnuje Dunavska medijska mreža, pod nazivom Danube Media Network. Skraćeno DA-ME. Bio sam prisutan. Utiske prenosim ovim tekstom. Kako piše u osnivačkim dokumentima nove medijske organizacije, osnovni cilj Dunavske medijske mreže treba da bude „jačanje saradnje, razumevanja i koordinacije između raznih zemalja regiona, promocija privrednih, kulturnih i drugih vrednosti regiona, očuvanje kulturnog nasleđa naroda regiona, prezentacija vrednosti Dunavskog regiona prema celom svetu, kao i širenje evropskog duha, normi ponašanja i zajedništva u regionu”. Glavni inicijator medijske mreže DA-ME je RTV Vojvodine. Zašto? Ima tu više razloga a jedan se nalazi u činjenici da ova medijska kuća proizvodi, i emituje, programe na deset jezika: srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, ukrajinskom, rusinskom, hrvatskom, romskom, bunjevačkom i makedonskom. A spremaju i uvođenje emisija na nemačkom jeziku. A to znači da su u programima RTV Vojvodine zastupljeni skoro svi jezici, koji su u upotrebi upravo u zemljama Podunavskog regiona. A u ovoj, DA-ME verziji, taj region, sa preko dvesto miliona stanovnika, sačinjavaju: Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Ukrajina, Moldavija. Iako na ovom spisku ima i zemalja koje nisu podunavske, u „strogom” smislu te odrednice, a skoro sve su svojevrsni primeri multikulturalnosti, i multietničnosti, upravo RTV Vojvodine za sebe smatra da je, po izvornoj kulturnoj raznovrsnosti svog programa, najbogatija medijska ustanova, ne samo u regionu, već u celoj Evropi. I zato smatra da je najpogodnija da bude domaćin i „centrala” DA-ME mreže. Potencijali ovakve mreže su ogromni. Jer, osnivači nemaju nameru da mrežu ograniče samo na međunarodne, nacionalne, regionalne i lokalne radijske i televizijske stanice (državne, javne i komercijalne), štampane medije i novinske agencije. Računa se široko, i obimno, na internet provajdere i medije mobilne telefonije, organe državne uprave i lokalne samouprave, privredne, kulturne, obrazovne, i naučne organizacije, civilne organizacije, druge organizacije koje su zainteresovane za razvoj medijskih veza i slobodnog protoka informacija, u regionu, kao i na samostalne medijske radnike, ali i na „stručnjake u oblastima medijskog rada”. Ako Vojvođani uspeju da realizuju čak i manji deo ove široko postavljene inicijative, Novi Sad će postati centar veoma moćne organizacije koja će, u svakom pogledu, biti ne samo internacionalna, i multikulturna, već i sasvim jasno nadnacionalna. Za političare, i analitičare, ovakav razvoj događaja može da ima razna značenja. Činjenica je da, na osnivačkoj konferenciji, nije bio prisutan ni jedan od dva, pozvana, potpredsednika Vlade Srbije. RTV Vojvodine je, sticajem tragičnih okolnosti, ili dijabolične namere, najviše postradala u NATO bombardovanjima, 1999. godine. Zapravo, stradala je u potpunosti. I dan-danas ona deluje u prostorijama koje nisu ni prikladne za tu delatnost, a niti su njeno vlasništvo. Uništenjem proizvodne infrastrukture, RTV Vojvodine je ostala „opterećena” viškom ljudi a manjkom svega ostalog, uključujući tu i najvažniju stavku. A to su materijalna sredstva za proizvodnju programa. Najveći deo teško stečenog novca, kojim ova kuća raspolaže, odlazi na plate zaposlenih i na podstanarsku kiriju. Dakle, dijabolična situacija, i dalje, prati ovu medijsku kuću. Na teritoriji koju pokriva, ovaj javni servis ima najurednije platiše tv-pretplate. Za razliku od ostatka Srbije, gde se pretplata jedva ubira, u Vojvodini čak i preko 80 odsto pretplatnika uredno plaća pretplatu. Trenutni „aranžman” je takav da sva prikupljena sredstva, od pretplate, sa teritorije cele Srbije, preko računa Elektroprivrede Srbije, idu prvo na račun RTS, dakle RTV Beograd a, pot
om, do RTV Vojvodine, i do daljih zakonski ustanovljenih korisnika ovih sredstava. Očigledna je neprirodna logika ovakvog „aranžmana”. Ali, zašto je sve tako postavljeno znaju samo tvorci aktuelnog Zakona o radiodifuziji i oni koji taj zakon, na ovaj način, i sprovode. U svakom slučaju, RTV Vojvodine, da bi došla do svojih sredstava, od pretplate, zavisi od volje Beograda. Kako se ta volja manifestuje znaju samo RTS i TV Vojvodine. Stručna javnost zna da Vojvođani prilično glasno negoduju. Ali, ne ostaju više samo na negodovanju. Pre oko godinu dana postavili su novo rukovodstvo RTV i počeli konkretno da rade. Rezultati se vide na programu koji je osetno raznovrsniji i zanimljiviji nego što je bio u prethodnom „režimu”. „Režimu” koji je program ’umrtvio’ do te mere da je značajno osnažio zagovornike ideje da se ovaj javni servis, zapravo, likvidira. I možda pretvori u neku vrstu dopisništva RTV Beograd. Vojvođani, sada, na to pariraju inicijativom za pokretanje Danube Media Network. Skraćeno DA-ME. I kreću možda sličnim putem kojim je pošao, i prošao, EXIT. A to je put na kome je Beograd, velikom broju ljudi, iz Evrope, uz put, ka Novom Sadu. I to samo zato što ima aerodrom. Zanimljiva stvarnost. Vojvođani pokazuju očigledan talenat za komunikaciju sa svetom. To je, verovatno, „danak” upravo toj čudesnoj multikulturalnosti u kojoj jedna televizija emituje na deset jezika, za deset naroda (i narodnosti). I to pod pretnjom, i strepnjom, da će biti ukinuta. Kao nepotrebni potrošač „centralnog” novca. Naravno, svi koji su direktno umešani u ovu medijsku inicijativu, kao i oni koji odgovaraju za stvarne odluke i rešenja, biće ubrzo na vrlo ozbiljnim probama. Sa stanovišta profesija koje se zovu masovno komuniciranje i medijska produkcija, ovaj razvoj događaja odražava nezadrživi proces koji nauka naziva konvergencija. Stapanje, u jedno, svega onoga što ima prirodnu tendenciju da se stopi. Ako Vojvođani, i DA-ME ideja, ne budu shvaćeni onako kako odgovara realnostima ovog vremena, i ovog mesta, a pogotovo ako budu osporavani u ovom medijskom naumu, i u tom, za njih, prirodnom procesu stapanja sa onim što ih prihvata, a ne sa onim što ih koči, posledice za sve, u Srbiji, biće ozbiljne. Za vas, koji ste to proživeli, podsećam, bez naročite slutnje, ili priziva na bilo šta, da je raspad SFR Jugoslavije formalno započeo kada se raspala tzv. JRT televizijska šema i da je formalni raspad zajednice zvane Srbija i Crna Gora, takođe, započeo putem televizije, i to u direktnom televizijskom prenosu koji sam, sticajem okolnosti, upravo ja imao priliku da režiram. A to je momenat pobede crnogorske grupe „No Name”, u takmičenju za izbor kandidata Zajednice za odlazak na „Pesmu Evrovizije”. Taj poražavajući trenutak istine, izneverenih emocija, ali i direktne prevare, u sali „Sava centra”, na brutalan način, ogolila je televizijska slika, u realnom, necenzurisanom, vremenu.

Autor: STANKO CRNOBRNJA