Andrej Zmeček, ekspert angažovan na izradi medijske studije u Srbiji

Aleksandar Roknić

Tokom rada na izradi medijske studije bili smo iznenađeni da još postoje lokalni, emotivni, lični sukobi i borbe. Nismo očekivati da se to dešava u vreme kad je proces demokratizacije već dosta odmakao - kaže u razgovoru za Danas Andrej Zmeček, ekspert za izradu medijske studije u Srbiji. Ovu ekspertsku grupu su formirali Ministarstvo kulture, Misija OEBS u Srbiji i druge međunarodne institucije sa zadatkom da, nakon iscrpnih razgovora sa predstavnicima više medija, pripremi studiju o medijskoj strategiji u zemlji. Ovaj dokument treba da ponudi Ministarstvo kulture, nakon javne rasprave koja će uključiti više okruglih stolova.
Sa gospodinom Zmečekom razgovaramo o dosadašnjim saznanjima i zaključcima medijskih eksperata.
- Koje su vaše preporuke u vezi medijske koncentracije u štampanim i elektronskim medijima i kako rešiti probleme na tom polju?
- Nismo dali neke posebne preporuke u vezi sa medijskom koncentracijom, ali smo prepoznali problem. Medijska koncentracija se događa u svim zemljama u tranziciji. U Slovačkoj smo imali 500 radio stanica. Sada ima pet i ovaj proces se može posmatrati sa dva aspekta - veći mediji lakše mogu da prežive, odnosno lakše stiču profit i zarađuju novac. Sa druge strane, imamo medijsku koncentraciju vlasništva. Po meni, potrebno je da vlada vodi aktivnu politiku u toj oblasti i da pomogne manjim medijima da prežive.
- Kako sprečiti državu da se meša u uređivačku politiku medija?
- To je nemoguće učiniti. Država se meša u sve i na svaki način. Mogu da kažem iz svog iskustva iz Slovačke da i mi stalno diskutujemo o tom problemu iznova. U javnom televizijskom servisu i dalje je jak uticaj države. Političke partije nikada ne odustaju od toga da utiču na uređivanje medija. Jedini odgovor je zrelost društva. Ako vidite da je neki štampani ili elektronski medij, odan nekoj političkoj partiji ili interesnoj grupi, jednostavno ga bojkotujete. Za mene je to etičko pitanje i mislim da je to dug proces. Političari će to da rade sve dok mogu, odnosno dok ne bude potpuno sramotno za njih.
U Srbiji postoji Radiodifuzna agencija, Ratel i asocijacije štampanih medija, koje bi trebalo da su nezavisne od uticaja politike i od uticaja tajkuna. One bi trebalo da imaju hrabrosti da donose prave odluke koje su ponekad i političke odluke. Radiodifuzna agencija radi dobar posao, kao i Ratel, koji je uradio dosta praktičnih stvari. Ono što bi trebalo da imate je proaktivna politika države. Bili smo iznenađeni da u nezavisnim telima imate crkvena i vojna lica, a da niko od njih nije stručnjak u oblasti medija. U Strazbur je na stručnu raspravu pred Savetom Evrope, ako se ne varam, išao sveštenik.
- U Srbiji je država veoma zainteresovana da podrži neke svoje medije, na primer agenciju Tanjug u koju je decenijama ulagala. Kako rešiti taj problem?
- Prvi korak je da se država reši kompletnog vlasništva nad medijima. Zatim bi taj medij trebalo da bude privatizovan i transformisan u javni, nevladin, neprofitan, nezavistan medij. I to bi trebalo da se uradi uskoro. Političke elite bi trebalo da podrže taj proces i to bi trebalo da bude prvi gest pozitivne političke volje države - da podrži medije koji su manjina na tržištu.
- Imate li neki odgovor Ministarstva kulture, koje bi trebalo da odluči da li će se država povlačiti iz vlasništva u medijima u Politici, Tanjugu, Novostima?
- Ne, to nije trenutno na dnevnom redu. Uradili smo studiju, prevedena je i trenutno je na javnoj raspravi. Očekujem da ćemo na narednim javnim raspravama i okruglim stolovima čuti mišljenje ministarstva o mogućnosti povlačenja iz vlasništva u državnim medijima i oko podrške manjim medijima u ispravljanju te velike razlike, nejednakosti na medijskom tržištu. Direktno davanje novca medijima uvek može da bude opasno, jer postoji mogućnost da se traži usluga zauzvrat.
- Čuje se da je u ekspertskoj grupi bilo dosta neslaganja. Oko čega ste se konkretno sporili?
- Ne, ne bih rekao da je bilo neslaganja. Intervjuisali smo stručnjake i posle razgovarali o onome što su oni rekli. Uložili smo mnogo vremena i energije da sve to približimo evropskim standardima.

Antrfile:

Pomoć manjima

- Jako je teško rešiti problem medijske koncentracije u štampanim medijima, jer imate privatno vlasništvo i međunarodno priznate kompanije. Ono što bi trebalo uraditi, prema mom mišljenju, a to nije stav tima, jer o tome nismo raspravljali, jeste da se napravi neka vrsta pandana, alternative sa druge strane. Kada neko dominira tržištem, treba se truditi da se podrže i ostali mediji. Takva situacija je, na primer, sa agencijom Tanjug. U Slovačkoj smo imali situaciju sa velikom državnom agencijom, koja je bila zloupotrebljavana od jedne političke partije. Naravno, podržali smo male, privatne agencije novcem i ekspertizom. Teško je biti restriktivan. Treba biti proaktivan i pomoći drugima - kaže Andrej Zmeček.

Autor: ALEKSANDAR ROKNIĆ