Prema oceni većine sagovornica sa ovogodišnje liste najmoćnijih žena u Srbiji, centri moći i uticaja u kojima se žene sve više dokazuju i potvrđuju pomereni su ka poslovima u kojima su muškarci donedavno bili neprikosnoveni. Međutim, stanje ni približno nije idealno, jer je i dalje primetno odsutstvo većeg broja žena na najodgovornijim pozicijama u institucijama vlasti. MENJANJE OKRUŽENJA Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora “Banke Inteza”, objašnjava da moć pruža mogućnost da se realizuju stvaralački potencijali i da se pozitivno utiče na okruženje, da se menjaju stvari na bolje i kvalitetnije. - Takvo poimanje moći neraskidivo je od odgovornosti za njene posledice po društvo. Upravljanje vodećom bankom u zemlji podrazumeva određeni uticaj, ali nosi i veliku odgovornost koja je često bila na ispitu, naročito u poslednje dve godine obeležene krizom. Naš način da demonstriramo odgovornost ogleda se u stalnoj težnji da se balansira između potreba naših klijenata, građana i privrede, interesa naših zaposlenih i akcionara, između nastojanja da se pruži doprinos očuvanju makroekonomske stabilnosti u zemlji i potrebe da se očuva unutrašnja stabilnost sistema, između želje da se obezbedi više našim zaposlenima, ali i da se pruži minimum onima koji su ugroženi i kojima je naša pomoć neophodna. Sa željom da budemo ne samo postojana i stabilna banka, već dragocen član društva koji je integrisan u širu zajednicu, ostaćemo verni našim vrednostima i u budućnosti, kaže prvorangirana na listi najmoćnijih žena. AFIRMACIJA JEDNAKOSTI Ministarka pravde Snežana Malović tvrdi da su za obavljanje važnih društvenih i javnih funkcija prevashodno neophodni stručnost, sposobnost i kvalitet, u čemu pol nije od presudne važnosti: - Pozitivno je da žene imaju veću ulogu i značaj u našem političkom i javnom životu, ali mislim da je nužno da se angažovanje žena u politici pojača, jer činjenice ukazuju da je njihov broj u društvenom životu i dalje ispod evropskih standarda. Povećanje učešća žena u procesima odlučivanja o javnim poslovima na svim društvenim nivoima i u svim oblastima, predstavlja podsticaj za dalji razvoj demokratije i društva, te je pretpostavka da ravnopravnost polova bude uključena u doprinos ostvarivanju demokratije, transparentnosti institucija, vladavini prava, pravde, razvoja i mira. Primer dobre prakse je i Zakon o izboru narodnih poslanika koji propisuje da je obaveza političkih partija da na izborima kandiduju 30 odsto žena. Međutim, pravni okvir, svakako, nije dovoljan za unapređenje položaja žena. Politička, medijska kultura, javno mnjenje i stanje društvene svesti predstvaljaju važne faktore u afirmaciji žena. Ipak, protivnik sam da se žene u politici afirmišu po svaku cenu, ukoliko za neko mesto poziciju postoji bolji kandidat suprotnog pola. Mislim da je ova Vlada, iako nema trećinu žena ministara, dobar primer afirmisanja principa rodne ravnopravnosti, s obzirom da ima pet žena koje su na ministarskim pozicijama. Nadam se da će moj rad u Ministarstvu pravde, dosadašnji rezultati, kao i sve ono što nameravam da sprovedem, a tu, pre svega, mislim da veoma značajan nacionalni projekat reforeme pravosuđa, svako ohrabriti i druge žene da se uključe u politički život, “FEMINIZACIJA” PROFESIJA Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, međutim, ne deli stav o ravnopravnoj ulozi žena u Srbiji. - I dalje je to daleko od istine. Muškarci su i dalje više nego dominantni svuda gde se donose odluke značajne za budućnost zemlje, a još dominantniji tamo gde se nalazi najsnažniji izvor moći – novac. Zanimljivo je da u Srbiji nema nijedne značajnije političke stranke na čijem je čelu žena, a zastupljenost žena na rukovodećim mestima, ili upravnim odborima najvećih kompanija, još je zanemarljiva. Činjenica da je veoma visok procenat žena u pravosuđu ili na univerzitetima je značajna, ali može da ukazuje i na tendenciju pada uticaja tih institucija u ukupnoj raspodeli moći, odnos
no na čuvenu pojavu „feminizacije“ pojedinih profesija, koja je često u obrnutoj proporciji s njihovom moći. Sve ovo ne znači da se ne događaju pozitivni pomaci, ali još smo daleko od toga da kao društvo prepoznajemo žene kao resurs, još smo spremni da se i u odnosu na taj resurs ponašamo kao „siromašni rasipnici“, kaže Sonja Liht. STVARANJE DOBRE KLIME Jelena Drakulić-Petrović, direktor “Ringier Adžel Springer”, kaže da se moc, kako zena tako i muskaraca, ogleda u znanju, a da rezultati govore za sebe: - Težište uticaja se tokom godina sve vise prebacuje na komercijalni, biznis sektor, onoliko brzo koliko Srbija uspeva da kreira dobru poslovnu klimu, čemu žene daju veliki doprinos. Žene na najodgovornijim pozicijama nisu vise kuriozitet, ali da li su u potpunosti uspele? Sigurno ne, jer i dalje na odgovornim i moćnim pozicijama čine manjinu i izazivaju iznenađenje. “Blic” tradicionalno svoje liste moćnih ljudi u Srbiji počinje ženskom listom. Namera je da se pospeši klima jednakosti i dobrim primerima pruži zamajac i drugim ženama. Svakako se nadam da izbor redakcije da i mene uvrsti u sam vrh ide u prilog toj težnji. SAZREVANJE DRUŠTVA Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, misli da su žene postale “vidljivije”, što znači da sazrevamo kao drustvo: - Sazrevamo u smislu prihvatanja i vrednovanja većeg učešća žena, ali i u smislu stvaranja pretpostavki koje ženama omogućavaju veće anagažovanje uz manji konflikt sa ulogom koju imaju u porodici. Takođe, žene koje uspešno i odgovorno rade svoj posao, koje su prepoznatljive, podsticaj su za veća ostvarenja drugih, mlađih, ali i za sve aktere u društvu da im omoguće više prostora. PRESKOČENE BARIJERE Novinarka Brankica Stanković ocenjuje da je moć koja joj je “dodeljena” u “Blicovom” izboru - precenjena, čemu je verovatno doprinelo priznanje OEBS-a „Ličnost godine“: - Ako je sve to skupa doprinos borbi za istinu, za profesiju, njen napredak i boljitak, onda sam, naravno, zadovoljna ovakvim izborom. Moć koju su žene Srbije stekle tokom poslednje decenije tumačim pre svega doslednošću koje žene ispoljavaju u mnogo većoj meri. Toliko puta sam se uverila da su žene, ne samo u Srbiji, odanije svojoj ideji, odlučnije da dostignu ciljeve i pomere granice, i da nisu spremne na kompromise koji ce ih naterati da odustanu od cilja. Uverena sam da moć ima svako ko je dosledan, bez obzira na pol, svako ko upeva da prekorači barijere i da na kreativan način bude drugačiji, pogotovo u ovako nedovoljno uređenom i na brojne načine uvezanom sistemu. Borba za istinu, za profesionalno dokazivanje, za ostvarivanje bilo kojih ciljeva u okruženju koje sputava napredak, naravno da sa sobom nosi i velike posledice. Međutim, kada na kraju podvučete crtu i pogledate rezultate onoga što ste uspeli da uradite, naravno da cete biti zadovoljni bez obzira na to čega ste se sve odrekli i koliku ste cenu platili.

Autor: NN