Drugi dnevnik

Verujete li televiziji? Ako je odgovor potvrdan, sigurno znate da se naša borba za Kosovo nalazi pred odlučujućom, tako reći hamletovskom epizodom u Ujedinjenim nacijama.
Srpska diplomatija se nadljudskim naporima, u stilu Supermena, sprema da zada još jedan, ovog puta odlučujući udarac Hašimu Tačiju, kome neće biti dovoljna podrška Amerike i Evropske Unije, zajedno s NATO. Kosovo će i večeras biti srpsko u naučnofantastičnoj seriji „Drugi dnevnik“, koju u stilu Džejmsa Kamerona svake večeri režira marketinški tim Borisa Klunija.
Kog smo đavola i skidali Miloševića kad je RTS u vreme dok su ljudi ginuli od NATO bombi u potpuno istom maniru obaveštavao da se čas pobede nad snagama imperijalizma, mraka i bezumlja neumitno bliži. Matrica je ostala ista, samo je prate drugi ljudi. To što koriste dezodorans i imaju malo više evropskog šlifa i nije za neku utehu.
Naravno, politika bezočnog laganja biračkog tela podrazumeva i onaj bolni trenutak otrežnjenja kakav nam se desio skoro, kada je Međunarodni sud pravde objavio svoje mišljenje o nezavisnosti Kosova.
Nema veze. I kada se to desi, oni će iz rukava izvući neku spektakularnu aferu ili će barem uhapsiti „veliku zverku“, što kod nas, priznaćete, i nije tako teško. Jer, ovde su mnogi zreli za lisice.
I opet će nas bar godinu dana drogirati nekim novim Šarićima da prikriju golu istinu kako je Srbija zemlja koja se nalazi pred stečajem zato što su je opljačkali oni koji su njom upravljali. Da Kosovo više nije u Srbiji, a i da jeste, mi ne bismo znali šta ćemo sa njim jer ionako imamo previše siromaštva, nezaposlenosti i kriminala. Ovakva kakvom su je učinili, ova zemlja ne treba ni Evropi, ni Aziji, ni njenim građanima. Potrebna je samo onima koji je vode.

Vasilije Papović, Novinar

Autor: VASILIJE PAPOVIĆ