Glavni glumci serije „1001 noć“ proveli vikend u Beogradu

Halit Ergenč i Bergazur Koler, odnosno Onur i Šeherezada, glavni junaci popularne turske sapunice „1001 noć“ u petak su došli, a u subotu otišli iz našeg glavnog grada. Ljubitelji, poštovaoci i obožavaoci ove serije su, ako su bili srećne ruke mogli da dobiju autogram ili da se slikaju sa ovo dvoje ljudi. Uglavnom, gde god da su krenuli pratili su ih svi: fotoreporteri, novinari, publika, a specijalna emisija u studiju Prve TV prozaično nazvana „1002. noć“ našla se u apsolutnom vrhu gledanosti.
Tenzija među pukom dizana je desetak dana pre samog događaja što je marketinški razumljivo i dobro osmišljeno. Nije prvi put da nam u goste dolaze junaci sa malog ekrana. Setimo se samo glumice Koraime Tores, odnosno Kasandre, heroine istoimene serije koja je u Beogradu sa mužem i detetom bila sredinom devedesetih, u vreme sankcija, čak je tada osnovana i grupa građana „Za Kasandru“, a njen lik se smešio sa, oprosti im bože ne znaju šta čine, nalepnicama za uskršnja jaja.
Onur i Šeherezada su završili samo na majicama. A sve ostalo bilo je isto kao nekad: narod je hteo da ih vidi, da ih dodirne, oni veštiji koji su se dokopali autograma verovatno će ga uramiti kao relikviju. I bebe su po njima dobile imena: videli smo jednog malog Onura i jednu malu Šeherezadu. A o „kokoškama, ćurkama i ostaloj peradi kratke pameti“ koje su htele da se dokopaju iste frizure kao ona da se i ne govori. U Zagrebu je bilo još živopisnije. Limunove na tržnici „odabrao je osobno Onur.“
Sve je to možda i bilo za očekivati. Lepo je što je neko hteo da nagradi gledaoce za verno praćenje, inače korektno i pristojno urađene sapunice koja školski poštuje sve zakone žanra. Jedina razlika između Singidunuma i Agrama bila je cena boravka najtraženijeg glumačkog para među Južnim Slovenima. Purgeri su tako morali platiti 300 tisuća, a Beograđani su dobili „najveći mogući popust“, prošli su samo sa 100.000 evra, naravno.
Toliko najavljivana specijalna emisija „1002. noć“, kao i njeno najavljivanje su primer gluposti, gaženja svih pravila TV profesije i neznanja. Program je prekidan nekoliko puta, emisije su sečene na pola, a na kraju dođe i sama emisija.
Gosti u studiju bili su Danica Maksimović, Andrija Milošević i Nataša Bekvalac. Nikome nije jasno zašto su uopšte dovedeni osim da popune vreme. Od smišljanja ozbiljne koncepcije takvih emisija mnogo boli glava. Koliko koncepcije uopšte nema videli smo kada su se pojavile zvezde večeri. Onuru i Šeherezadi postavljana su opšta pitanja. Kako vam se dopada kod nas, pitaju voditelji, a gosti odgovaraju da skoro ništa od grada nisu ni videli. Onda opet kako komentarišu činjenicu da su toliko popularni, a oni se zgledaju pa odgovore da je drugačije kada si popularan u inostranstvu nego kod kuće. Izgleda kao da je za voditelje bio pretežak fizički i mentalni napor pročitati njihove biografije. Halit Ergenč i Bergazur Koler su profesionalci. Lepo žive od popularnosti koju im je serija donela. Nikome recimo nije palo na pamet da ih pita na kojim projektima trenutno rade, šta se zanimljivo događa u turskoj kinematografiji ili proizvodnji TV serija. A činjenica da su voditelji prekidali goste kad god se to njima dopalo ne obazirući se na prevodilicu koja je nastojala da radi svoj posao kako treba ali je bila onemogućena, ravna je idiotizmu. Onur i Šeherezada su otišli, a pravo je pitanje zašto su uopšte i dolazili. Nije li bilo pametnije iznos koji je potrošen na njih uplatiti kao pomoć Kraljevu koje još ne može da se oporavi od zemljotresa. Rimska izreka „hleba i igara“ u ovom slučaju i samu je sebe nadmašila. Sve je svedeno na karikaturu i bezočno varanje gledalaca u čiju se vernost kunu sve TV stanice.

Autor: VLADIMIR MATKOVIĆ