Uskoro obaveza objavljivanja o prisluškivanju

Mnoge zemlje sveta ove podatke ne kriju jer objavljivanje broja građana koje tajne službe u jednoj godini prisluškuju ne može da naškodi njihovom radu

Uskoro bi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu mogao da primora srpsku Bezbednosno-informativnu agenciju da obelodani podatke o broju prisluškivanih građana, koje BIA godinama, uprkos zahtevima stručne javnosti, skriva. Presuda po tužbi Inicijative mladih za ljudska prava mladih iz 2006. očekuje se ove godine i trebalo bi da stavi tačku na samovolju BIA, trvde iz Inicijative.
Mnoge zemlje sveta ove podatke ne kriju, a one koje su to ranije činile promenile su praksu jer se pokazalo da puko objavljivanje broja građana koje tajne službe u jednoj godini prisluškuju ne može da naškodi njihovom radu. Uostalom, upravo je objava ovih podataka važan pokazatelj da je država prekinula sa autoritarnim režimom prošlosti i uspostavila demokratske vradnosti u društvu.
Primera radi, Bugarska je krajem 2010. objavila da je u pomenutoj godini prisluškivala 1,8 miliona građana, odnosno da je u tom periodu korišćeno 18.000 specijalnih istražnih sredstava, pri čemu je svaki prisluškivani govorio u proseku sa oko sto osoba.
Broj građana čiji su razgovori praćeni u Srbiji objavila je samo Vojnobezbednosna agencija (VBA) i to 2007, kada je prisluškivala ukupno 35 građana. Taj broj bi, razume se, bio daleko veći kada bi raspolagali i podacima BIA, koja uprkos čestim pritiscima javnosti i dalje odoleva da ih objavi.
INICIJATIVA
Na pitanja redakcije „Blica“ koja se tiču broja prisluškivanih, BIA nije odgovorila do roka koji smo postavili, tačnije do kraja ove radne nedelje. Šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić za “Blic” je rekao da će naša pitanja tretirati kao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Odgovor ćemo proslediti u zakonskom roku, odnosno za najviše 15 dana - rekao je Stojić.
Prva ozbiljna incijativa koja je u Srbiji pokrenuta s ciljem da se ovi podaci obelodane datira iz 2005. godine. Tada je Inicijativa mladih za ljudska prava poslala BIA zahtev za dobijanje informacija o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora. Budući da BIA nije odgovorila, Inicijativa je zatražila pomoć poverenika za infomacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Šabić je doneo rešenja da BIA ispostavi ove podatke, što je srpska tajna služba odbila, podnoseći paralalno tužbu protiv Šabićevog rešenja Vrhovom sudu. Sud je žalbu odbio iz tehničkih razloga i slučaj se 2006. “preselio” u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
VLADA ĆUTI
Incijativa je tužbu podnela zbog kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima po dva osnova - kršenja prava na pravično suđenje i prava na slobodu izražavanja koja podrazumeva prvo na prijem infomacija od javnog značaja. - Očekujemo da Strazbur presudi u našu korist i to već u prvoj polovini ove godine - kaže Maja Mićić, direktorka incijative mladih za ljudska prava.
Činjenicu da se BIA sa uspehom oglušavala o niz zahteva, koji su stizali i od zvaničnih državnih organa, Mićićeva vidi u podršci koju služba dobija s vrha vlasti. Kako kaže, Vlada, koja je zadužena da omogući sprovođenje rešenja poverenika, nije maknula prstom da primora BIA da postupi po tom rešenju. Osim toga, čak ni skupštinski Odbor za bezbednost, koji je zadužen za civilnu kontrolu službi i u kome sede predstavnici svih parlamentarnih stranaka, nikada nije tražio niti obelodanio ove podatke.
Sve to nam pokazuje da je BIA ostala najzatvorenija struktura u državi koju je veoma teško probiti. To se pokazalo i nečinjenjem Vlade u ovom slučaju, ali i u prekršajnom postupku koji smo protiv BIA pokrenuli 2006. u Beogradu i u kome nikada nikakva odluka nije doneta - tvrdi Mićićeva.
Zanimljivo je i da je 2008. godine BIA uputila odgovor Inicijativi u kome je tri godine posle zahteva iz 2005. rekla da ne raspolaže dokumentom o broju zahteva za prisluškivanje i prisluškivanih građana Srbije. Saša Janković, zaštitnik građana i stručnjak za tajne službe, poručuje BIA da je, zbog predstojeće presude Suda u Strazburu, pravo vreme da počnu da sakupljaju podatke, s obzirom na to da su saopštili da ih nemaju. On kaže da nema razloga da BIA ovakve podatke i dalje skriva.
Ne vidim kako bi se objavom takvih podataka bez posebnih detalja mogli ugroziti interesi bezbednosti. Većina zemalja koja je skrivala ove podatke činila je to iz straha da se time ne otkriju kapaciteti službe, potencijali, planovi... Ali to se objavom broja prisluškivanih ne ugrožava - kaže Janković.
Janković: Podaci neće biti potpuni
Saša Janković upozorava da podaci o broju prisluškivanih u Srbiji ni ukoliko ih BIA objavi neće biti potpuni jer se u Srbiji, za razliku od ostalih zemlja, prisluškivanjem smatra samo praćenje sadržine razgovora neke osobe. - Privatnost komunikacija podrazumeva ne samo sadržinu, već i to s kim ste razgovoarali, kada, koliko puta, a to naše službe ne smatraju komunikacijom. To znači da će broj svakako biti manji od realnog - zaključuje Janković.

Antrfile:
U prisluškivanju na vrhu Holandija

Statističke podatke o upotrebi tajnih sredstava i metoda rada javno saopštavaju u Australiji, Kanadi, Francuskoj, Novom Zelandu, Švedskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Grčka je jedna od najliberalnijih zemalja u vezi sa dostupom javnim informacijama o prisluškivanju. Nemačka i Holandija su prilično zatvorene čak i kada se radi o osnovnim podacima vezanim za rad tajne službe. Holandija je na primer 2003. odbacila mogućnost prikupljanja podataka o prisluškivanju. Holandija ima jednu od najviših stopa prisluškivanja u Evropskoj uniji. Rekorder u prisluškivanju je Italija u kojoj se broj prisluškivanja sa 32.000 u 2001. godini popeo na 106.000 u 2005. Afere sa bubicama pokazale su da prisluškivanja građana i važnih ličnosti ima i u Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Portugalu. Rumunskom tužilaštvu je na osnovu odluke suda i pod pretnjom novčane kazne 2003. naloženo da u roku od 30 dana saopšti podatke o prisluškivanju. Podaci su saopšteni, ali posle mnogo natezanja jer je postupak trajao mnogo duže od predviđenog, više od 200 dana. Američko Ministarstvo pravde za 2007. saopštilo je da je njen „sud za kontrolu stranih obaveštajnih službi”, koji i sam radi u potpunoj tajnosti, prošle godine odobrio 2.370 primera praćenja. Ti podaci pokazuju da je prisluškivanja sve više jer je 2000. godine isti sud odobrio 1.012 praćenja, dok je još koliko 1989. bilo svega 546 takvih primera. Podatke o boju prisluškivanih objavila je i crnogorska ANB.

Autor: IRENA RADISAVLJEVIĆ